James Tissot A Woman of Ambition
Jedna Svanova Ljubav
“Ali odjednom je bilo kao da je ona ušla, i ta pojava je bila za njega tako razdiruć bol da je prineo ruku srcu. Jer, to se violina popela do visokih tonova, gde je ostala kao u nekom iščekivanju , iščekivanju koje se produžavalo a da violina nije prestajala da drži te tonove u svome zanosu što već opaža predmet svog iščekivanja, koji se približavao, i u očajničkom naporu da istraje do njegovog dolaska, da ga dočeka pre nego što uzdahne, da mu još za trenutak, poslednjim snagama, održi put otvoren da mogne proći, kao što čovek pridržava vrata koja bi se inače zalupila. I pre nego što je Swan stigao da shvati i da u sebi pomisli: “To je mala fraza iz Ventejeve sonate, nemojmo to slušati!”, sva sećanja iz vremena kada je Odeta bila zaljubljena u njega, sećanja koja je on do tog dana uspevao da zadrži nevidljiva u dubini svog bića, obmanuta tim nenadanim zrakom iz doba ljubavi i poverovavši da se ono vratilo, behu se probudila i punim zamahom krila doletela da mu zanosno, bez milosti za njegov sadašnji jad, pevaju zaboravljene pripeve o sreći.”
